Jacanje udarnih povrsina

Koji je po vama najbolji nacin za jacanje udarnih povrsina (npr. pesnice)?

Pa to najpre zavisi od veštine. U karateu se nikad ne jača cela pesnica već samo prvi zglob kažiprsta i srednjeg prsta tzv. SEIKEN. Po mom mišljenju treba krenuti sa sklekovima na tim površinama ikada dovoljno ojačaju prelazi se na rad na makivari. Potrudiću se da nađem neki tekst o tome, znam da imam i skicu kako napraviti makivaru pa ću postaviti ovih dana

Takođe đu da napišem i nešto o jačanju drugih udarnih površina u Uechi Ryu stilu verujem da će biti zanimljivo onima koji nisu upoznati sa tom vrstom treninga

e cool

interesuje me, posto mi je pesnica prilicno slabasna, lako je povredim (volim da udaram zidove ili bilo sta cvrsto kad se iznerviram xD) -.-

Cira wrote:

e cool

interesuje me, posto mi je pesnica prilicno slabasna, lako je povredim (volim da udaram zidove ili bilo sta cvrsto kad se iznerviram xD) -.-

Uuuu to ti nije baš pametno

haha znam, al jbg, bolje zid nego necija faca xD

Cira wrote:

haha znam, al jbg, bolje zid nego necija faca xD

To jeste, ali najbolje je da ne dozvoliš da se iznerviraš

Evo nekoliko odlomaka iz pojedinih knjiga na temu jačanja udarnih površina ...

“Makiwara (Nenad Simić – “KARATE-DO VELIKO JAPANSKO PESNIČENJE”)

Pored raznih tipova rekvizita koji se koriste za uvežbavanje snage i efikasnosti karate udaraca, makivara zauzima posebno i vrlo značajno mesto u procesu treninga.
Makivara koju obično čini stub od oko 150 cm visine, vertikalno poboden u zemlju, sa gornjim delom obmotanim rafijom ili krpom, istorijski je vezan za najranije faze obuke u karate veštini.
U okinavljanskim vrtovima i japanskim dođoima (dojo), teško je zamisliti obuku bez nekoliko makivara.
Rad na makivari je dugotrajan i složen proces. S punim pravom, eksperti karatea su definisali vežbanje na makivari kao temelj u stvaranju snažnih udaraca.
Cilj i svrsishodnost ovakvog treninga zasniva se na težnji da se ojačaju udarne površine i razvije snažna pokretljivost kukova. Snaga karate udarca dolazi iz eksplozivne rotacije kukova, sa završnicom u jakom energetskom pražnjenju (kime).
Vežbati karate udarce na makivari znači probuditi prodornost udarca sa pažljivo fokusiranim tokom energije. Prilikom vežbanja na makivari položaj tela je veoma bitan. Kolena moraju biti blago povijena, tako da se težošte tela nalazi više spušteno ka zemlji. Na taj način se dobija stabilnost i kompaktnost udarca. Pri izvođenju svakog pokreta, makivara proizvodi vibracije, a kako se vremenom izvodi sve jača i prodornija tehnika, amplituda vibracija postaje sve veća. Samim tim i tehnika postaje prodornija, a struktura udarca postaje snažnija. Što se tiče mentalnog stanja tokom treninga na makivari, um mora biti koncentrisan na težište tela, tj. na tačku tanden koja se nalazi na 3 cm ispod pupka.
Izvoditi stitine udaraca na makivari tokom treninga je problematičan i prilično bolan proces. U početku može doći do niza povreda kao što su određena nagnječenja i posekotine. Međutim treba prevazići te početne povrede. Udarne površine vremenom postaju ojačane, tako da njihov kontakt sa makivarom više ne prouzrokuje bol.
Prilikom makivara treninga treba biti odmeren i pažljiv, a to znači da se mora voditi računa da ne dođe do ozbiljnih deformiteta šaka odnosno stopala. Makivara se stoga ne preporučuje početnicima, već je pre namenjena starijim učenicima i majstorima.
Snažni udarci, bez obzira da li su to ručne ili nožne tehnike, razvijenu uz praktikovanje makivare, odlična su podloga za test tamešivari jer omogućuju probojnu tehniku, kojom se može slomiti određeni predmet (kamen, cigla, daska), a da pri tom ne dođe do povreda ili ozbiljnog telesnog oštećenja.
U borbama realne prirode, udarci stečeni ovakvim treningom mogu predstavljati opasnost za protivnika, tako da se u etičkom i opšte ljudskom smislu mora odbaciti svaka loša namera.
U praktikovanju veštine karatedo-a, makivara čini nezaobilazni segment treninga i neizbežni je saputnik svima koji su ozbiljno i odlučno krenuli putem usavršavanja drevne umetnosti karatedoa.”

“Čikara (chikara) vežbe (Vladimir Popović - OKINAWA KARATE-DO – TRADICIJA I SADAŠNJOST)

Čikara vežbe su kompleksan sistem vežbanja u kome se uz upotrebu specifičnih tegova razvijaju izdržljivost i čvrstina muskulature, zglobova i ligamenata; uglavnom onih delova tela koji imaju najveću primenu u veštini karatea.
Princip upotrebe ovih tegova u mnogo čemu se razlikuje od upotrebe sličnih u npr.bodi-bildingu. Njihovo korišćenje je usko vezano sa određenim specifičnim načinom disanja, bez koga njihova primena ne bi imala svoj potpuni oblik.”

I par slika sa neta:











Nekoliko klipova:









Pored treninga na makivari u nekim školama okinavljanskog karatea (Uechi Ryu) se koriste specifične vežbe za jačanje određenih delova tela koji neposredno dolaze u kontakt sa protivnikom kao recimo podlaktice i potkolenice... te vežbe su sastavni deo svakog treninga i vremenom dovode do jačanja i očvršćavanja muskulature i ligamenata do te mere da se bez problema preko tih delova može polomiti drvena greda 4x4 cm širine i oko 160 cm dužine.



Takođe korišćenjem gore pomenutih čikara vežbi akcenat se stavlja na jačanje pojedinih mišićnih grupacija, zglobova i udarnih površina...









Evo jednog mnoogo dobrog klipa koji obuhvata otprilike sve o čemu sam pisao:

Niko nije spomenuo udaranje u dzak, kao 1 od najefikasnijih nacina za jacanje udarnih povrsina.