Shotokan

Šotokan je škola karatea, nastala pod uticajem različitih borilačkih veština, a osnovao ju je majstor Funakoši Gičin sa svojim sinom Jošitakom. Funakoši je čovek koji je 'zvanično' doneo karate sa Okinave u Japan, iako su Kenva Mabuni, Motobu Čoki i drugi Okinavljani aktivno predavali karate u Japanu i pre toga. Šoto je bio pseudonim kojim je Funakoši potpisivao svoju poeziju, a znači "borovi talasi" ([1], str. 85), dok kan znači "kuća". I iz tog razloga šotokan je bio naziv za dvoranu u kojoj je on trenirao svoje učenike. Šotokan je jedan od najvećih svetskih karate stilova (sedam najvećih su Šotokan, Šorin-riu, Vado-riu, Šito-riu, Gođu-riu, Kjokušin, i Kenpo)Sadržaj [prikaži]


Poreklo

Funakoši je trenirao oba stila karatea popularna na Okinavi u to vreme: Šorei-riu and Šorin-riu. Posle višegodišnjeg izučavanja oba stila, majstor Funakoši je došao do novog shvatanja borilačkih veština, i jednostavniji stil je stvoren, koji je kombinovao ideale Šoreia i Šorina. Kombinovao je i modifokovao stilove, i stvorio svoj , iako mu nikad nije dao ime, uvek ga jednostavno nazivajući "karate". Karate koji je prenosio učenicima reflektuje promene u veštini koje je uveo Anko Itosu, uključujući Hean/Pinan kata serije. Funakoši je izmenio imena kata koje je uključio u svoje vežbanje, kako bi "strana" okinavljanska imena učinio prijemčljivijim nacionalističkom japanskom kopnu.


Karakteristike

Trening je obično podeljen u tri sekcije: kihon ili "osnovne tehnike", kumite ili "sparing, borba", i kata (forma ili obrazac pokreta). Šotokan tehnike u kihonu i kati karakterišu duboki, dugi stavovi koji pružaju stabilnost, snažne pokrete i takođe pomažu ojačavanju nogu. Snaga i moć se često prikazuju umesto sporih, tečnijih pokreta. Kumite tehnike odražavaju ove stavove i pokrete na nižim nivoima, dok na višim postaju slobodnije i fleksibilnije. Veruje se da je Funakoši smatrao da su tradicionalne borilačke veštine (kao sumo, džijudžicu i kendžucu) suviše fokusirane na borbu, pa je stavio naglasak na zdravlje, disanje, oslobađanje energije, otvoreni um i kontrolu tela.

Pre nego što su njegovi učenici osnovali Japansku Karate Asocijaciju, majstor Funakoši Gičin je izneo Dvadeset učenja karatea koja čine osnovu veštine. U ovih dvadeset principa, koji su pod velikim uticajem Bušidoa i Zena, leži filozofija Šotokana.
Karate počinje i završava poštovanjem
Ne postoji prvi napad u karateu
Karate pomaže ispravnom
Poznaj sebe pre nego što poznaš druge
Duh pre tehnike
Oslobodi um
Nesreće se dešavaju iz nepažnje
Karate se ne trenira samo u dođou
Nikad nećeš prestati da učiš karate
Sve u životu je deo karatea otkri novu istinu
Karate je kao kipuća voda. Da bi ključala plamen mora biti jak
Ne misli da moraš pobediti. Misli kako ne izgubiti
Neka tvoj odgovor bude u skladu sa protivnikom
Vodi bitku prirodnom strategijom
Zamisli da su ti šake i stopala mačevi
Izađi kroz vrata i suoči se sa 10 000 neprijatelja
Prvo ovladaj niskim, a zatim prirodnim stavovima
Katu uvek vežbaj korektno, borba je druga stvar
Nikad ne zaboravljaj svoje vrline i mane, ograničenja tela i relativni kvalitet svojih tehnika
Stalno usavršavaj svoj um


Izvor:

Pored ovoga, Dođo kun je takođe veoma važan:
Jedan. Traži perfeciju karaktera
Jedan. Budi odan
Jedan. Teži savršenstvu
Jedan. Poštuj druge
Jedan. Kloni se nasilnog ponašanja


Funakoši je takođe napisao i glavni cilj Karate-doa:

"Krajnji cilj karatea ne leži u pobedi niti porazu, već u savršenstvu njegovih vežbača."


Šotokan danas

Danas, Šotokan je jedan od najpopularnijih stilova širom sveta:

Prva organizacija koja je propagirala Šotokan bila je Nihon Karate-do Kjokai, poznatija kao Japanska Karate Asocijacija (JKA). Ovo je bila prva zvanična šotokan organizacija, formirana od strane šotokan karate klubova japanskih univeziteta, čiji su članovi uglavnom bili sa Takušoku univerziteta, ali i sa Hosei, Vaseda, Gakušuin i Keio univerziteta. Predsednik JKA je bio Masatoši Nakajama. Vremenom JKA je postala jedna od najvećih karate organizacija u svetu. Razmirice između seniorskih instruktora i administratora dovele su do stvaranja posebnih grupa, što je na kraju rezultiralo da se i sam JKA podeli na dve različite frakcije.

Pored JKA, veruje se da je Funakoši Gičin dao direktnu dozvolu Cutomu Ošimi da osnuje karate organizaciju u SAD-u. Šotokan Karate Amerike (SKA) je neprofitna organizacija koja predaje tradicionalni karate-do u SAD-u od 1955. godine. SKA i danas vodi Cutomu Ošima. Ošima je takođe priznat kao glavni instruktor od strane mnogih nacionalnih šotokan organizacija širom sveta. Sedište SKA nalazi se u Los Anđelesu.

Hirokazu Kanazava, bio je prvi koji se odvojio od JKA i osnovao svoju sopstvenu organizaciju, pod imenom Šotokan Karate-do Međunarodna Federacija (SKIF). Učio je kod Masatoši Nakajame (1913-1987) i Hidetaka Nišijame, obojice učenika Gičin Funakošija. Kanazavina grupa uvela je elemente Tai Či Čuana, pogotovo po pitanju pokreta i ravnoteže, i aktivno promovisala evoluciju šotokana istovremeno zadržavajući tradicionalnu srž veštine. Kanazava se smatra jednim od tehnički najsavršenijih vežbača šotokana, a bio je i vrhunski takmičar. Između ostalog, osvojio je Kumite prvenstvo na prvom JKA otvorenom turniru 1957. godine sa slomljenom rukom. U aprilu 2000-te godine dodeljen mu je 10. dan , i jedini je karate vežbač koji je nosio ovo zvanje za života.

Taiđi Kaze (1929-2004) takođe je osnovao svoju grupu, pod imenom Svetska Šotokan Karate Akademija, sada pod nazivom Šotokan-Riu-Kaze-Ha Instruktorska Akademija (SRKHIA).[3] Borilačke veštine je učio kod oca, inače džudo instruktora, kao i kod Funakoši Gičina i njegovog sina Jošitake. Japan je napustio 1964. godine kako bi širio karate po svetu, ali je počeo da predaje sopstveni stil šotokana kako bi izbegao borbe oko prevlasti u veštini. SRKHIA je organizacija koja okuplja pojedince sa zvanjem trećeg dan-a naviše; ne registruje nacionalne asocijacije i kao takvoj misija joj je da nastavi tehnički razvoj svojih članova.

Keigo Abe, rođen u veoma staroj i poštovanoj samurajskoj porodici, smatra se od strane mnogih tradicionalnih karateka za jednog od najvećih i najinovativnijih šotokan instruktora na svetu danas. Kao učenik honbua Japanske Karate Asocijacije, Keigo Abe je bio pod direktnim tutorstvom Masatoši Nakajame. Abe je bio instruktor u JKA honbu, i visoki član JKA, a bio je i direktor kvalifikacija u JKA pre nego što se podelila. Nakon podele 1990. godine, postao je tehnički direktor JKA (Macuno sekcija), na kojoj je ostao tokom najturbulentnijih godina za organizaciju. U mladosti važio je za veoma vrsnog i agresivnog borca. Čuven po svom snažnom tradicionalnom pristupu šotokan karateu koji se odražava u obuci koju drži, povukao se iz JKA 1999. godine i osnovao svoju internacionalnu organizaciju, Japansku Šotokan Karate Asocijaciju (JSKA). Visoko poštovan kao karateka, kako u Japanu tako i internacionalno, Abe je jedan od malobrojnih živih seniorskih instruktora karatea, koji uistinu podučava koncept i metodologiju svog učitelja Masatošija Nakajame. Takođe, formulisao je Šobu Ipon turnirska pravila, koja koristi većina šotokan sledbenika u svetu danas.

Mikio Jahara, glavni instruktor Karatenomiči Svetske Federacije (KWF), diplomirao je na Kokušikan univerzitetu i postao instruktor Japanske Karate Asocijacije tokom njenog zenita sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Za više od jedne decenije kao takmičar, isticao se kao žestok borac, osvajajući medalje kako na domaćim, tako i na međunarodnim i svetskim prvenstvima, ali kao svetski prvak u katama, ostao je upamćen po svojim izvođenjima Unsu i Empi kata. Mnogi, među kojima i Hirokazu Kanazava i Tecuhiko Asai, smatraju ga jednim od tehnički najboljih, najtalentovanijih i najkontroverznijih karateka ikad proizašlih iz Japanske Karate Asocijacije. Takođe, čuven je po svojim podvizima, među koje spadaju i odbrana od napada 34 lokalne Jakuze na parkingu, sukob sa gangsterom sa pištoljem, i pojavljivanje na prvenstvenom takmičenju sa ranom od noža. [4] Godine 2000. sa Isakom je osnovao Karatenomiči Svetsku Federaciju koja je zastupljena u preko 40 zemalja. Sa 59 godina Jahara je i dalje opasan borac, polomivši tri rebra protivniku tokom polaganja za 8. dan u julu 2006. godine.

Tecuhiko Asai (1935-2006) rođen u Ehimeu, kao dečak učio je sumo, džudo, kendo i koplje od svog oca. Studirao je na Takušoku univerzitetu u Tokiju gde je vežbao šotokan karate. Pristupio je instruktorskom programu i postao instruktor u JKA. U poznim godinama bio je instruktor u Kini, Hong Kongu, Americi, Evropi i Havajima gde je predvodio Havajsku Karate Asocijaciju. Nakon Nakajamine smrti postao je glavni JKA instruktor, ali se zajedno sa određenim brojem seniorskih instruktora usprotivio Nakaharinom imenovanju za predsednika i osnovao posebnu JKA Macuno sekciju. Posle duge pravne bitke, Nakaharina grupa je dobila pravo na JKA titulu, a Asaieva grupa je uzela ime Japanska Karate Šotorenmei (JKS).

Hidetaka Nišijama, predsednik Internacionalne Tradicionalne Karate Federacije (ITKF) i predsednik američke amaterske karate federacije (AAKF), rođen je u Tokiju 1928. godine, a karateom se počeo baviti 1943. godine pod Funakoši Gičinom u šotokanu. Dve godine kasnije, dok je bio na Takušoku univerzitetu, postao je član univezitetskog karate tima, u kom je 1949. godine postao kapiten. Bio je suosnivač Svejapanske zajedničke karate federacije i izabran je za njenog prvog predsednika. Godine 1951. postao je jedan od osnivača Japanske Karate Asocijacije (JKA) i izabran u njen upravni odbor. On je jedan od najboljih karateka na svetu. Nišijama i dalje predaje na Central dođou u Los Anđelesu, a drži i seminare i kurseve širom sveta. Takođe izdaje nove tekstove i priručnike, kao i video instrukcije o tradicionalnom karateu.


Šotokan Kate

Kata se često opisuje kao utvrđeni redosled karate pokreta organizovanih u unapred uređenu borbu protiv zamišljenih protivnika. Kata se sastoji od udaraca nogom, rukom, čišćenja, blokova i bacanja. Pokreti tela u katama uključuju koračanje, uvrtanje, okrete, padanje na pod i skakanje.

Nekoliko šotokan grupa su uključile kate i iz drugih stilova u svoj trening, ali kada je sensej Nakajama osnovao JKA, izložio je 26 kata koje JKA karateke trebaju da vežbaju. Čak i danas, hiljade šotokan dođoa vežbaju samo ovih 26 kata.

Katu, prvo i najvažnije, treba izvesti sa pravilnim stavom, ako kata vežbač shvata katu, svaki brz pokret će biti izveden brzo, snažno i sa ciljem. Karateka treba da uradi tehniku kao da mu život zavisi od toga.

Kata nije predstava, ili demonstracija, već je na svakom karateki da vežba tehnike sa punim 'Ikken Hisatsu' (završni udarac ili ubistvo jednim udarcem).

Zdravstveni aspekt kate je nesporan, vežbanje kate je odlično za fitnes, gipkost, agilnost i mekoću tela. A kako stariji karateka biva veći naglasak se stavlja na zdravlje.




Kumite

Prvi nivo kumitea za početnike je 'kihon kumite'. Ima dva tipa. Prvi tip je 'džodan' (visoki nivo), gde će oni na kraju izvesti visoki oi-zuki. Partner mora onda reagovati tako što će iskoračiti nazad i izvesti age-uke kako bi blokirao napad.

Drugi tip kihon kumitea je 'čudan' (srednji nivo). Razlika je u tome što oi-zuki u čudan nivou koristi napadač, a onaj koji se brani koristi soto-uke blok.

Sledeći nivo kumite treninga jeste 'sanbon kumite' (sparing u tri koraka). Kao što mu i ime govori izvodi se u tri koraka. Isti je kao i kihon kumite samo se umesto pet izvodi u tri koraka.

Na srednjem nivou (obično iznad 5. kjua), od karateke se očekuje da nauči 'ipon kumite' (sparing iz jednog koraka). Iako se sastoji iz samo jednog koraka mnogo je napredniji jer omogućava raznovrsnije napade i blokove.

Sledeći nivo kumitea je 'džiju ipon kumite' (sparing iz jednog koraka u slobodno stilu) Gotovo je isti kao i ipon kumite ali zahteva da karateka bude u pokretu.

Obično, zadnji element sparinga koji se uvodi jeste džiju kumite (slobodni sparing) gde učesnici mogu slobodno da koriste bilo koju karate tehniku ili kombinaciju napada, a protivnik je slobodan da izbegava, blokira ili napada po slobodnoj volji. .

Dodatni metod treninga koji se obično uvodi za više nivoe jeste kaišu ipon kumite. Počinje isto kao i džiju ipon kumite; jedan karateka imenuje napad koji namerava da izvede, napada, a njegov protivnik blokira i uzvraća kontrom.

Dođo

Dođo (道場) je sveto mesto koje se koristi za vežbanje karatea. Dođo se sastoji iz dva znaka i bukvalno znači "mesto puta". Pravilan dođo za japanske borilačke veštine se smatra posebnim i o njemu se posebno vodi računa. U mnogim stilovima tradicija je da se sprovodi ritualno čišćenje dođoa na kraju svakog treninga. Mnogi tradicionalni dođoi prate unapred zadati obrazac sa šomenom i raznim ulazima koji se koriste u zavisnosti od nivoa učenika i instruktora, i precizno su poređani. Nije neuobičajeno da ime dođoa i dođo kuna (dođo pravila) budu vidno izloženi na šomen.

Na kraju treninga može se raditi mokuso (meditacija). Ovo je kratak, spokojan period u kom se karateka može osvrnuti na trening koji se upravo završio.

Sistem rangiranja

Oko 1920. godine, Funakoši je usvojio Kju/Dan sistem, zajedno sa keikogi koji je razvio osnivač džudoa Kano Džigoro. Ovaj sistem koristi pojaseve u boji indikatore nivoa. Prvobitno, karate je imao samo tri obi (pojas) boje, belu, braon i crnu, sa nekoliko podnivoa između svakog. Originalni sistem pojaseva, koji još koristi Šotokan Karate Amerike.

Bez nivoa - beli
8. kju - 4. kju - beli
3. kju - 1. kju - braon
dan nivoi - crni

Prvi "šodan" (初段) nivoi koje je Funakoši dodelio dobili su Tokuda, Ocuna, Akiba, Šimicu, Hirose, Džima i Kasuja 10. aprila 1924.

Većina škola koristi kju/dan sistem, ali su dodale nove boje. Najčešći sistem, koji koristi JKA kao i većina velikih internacionalnih šotokan asocijacija data je dole, mada postoje i druge varijacije.
9. kju - Oranž
8. kju - Crveni
7. kju - Žuti
6. kju - Zeleni
5. kju - Ljubičasti
4. kju - Ljubičasti
3. kju - Braon
2. kju - Braon
1. kju - Braon
1. dan i iznad - Crni

Trivija
U igrici Mortal Kombat, jedan od likova, Sub-Zero koristi šotokan kao jedan od svojih stilova. Ovo nije sasvim precizno.
Američki pevač Elvis Presli u vojsci je vežbao šotokan dok je bio stacioniran u Nemačkoj. Neki od njegovih scenskih pokreta su stilizovani šotokan stavovi.
Impresioniran sposobnošću nekih šotokan instruktora, Brus Li je odbrao da trenira stil dok je u isto vreme težio da razvije svoj sopstveni (Jeet Kune Do), vežbajući kod Hirokazu Kanazave.
Hauard Štern ima braon pojas u šotokanu
Žan-Klod Van Dam ima crni pojas u šotokanu.

Обожавам све борилачке вештине и све их поштујем.
Што се тиче Шотокан каратеа, свиђа ми се као спорт, али мислим да није реалан за улицу и самоодбрану.Јако је популаран код нас, што је довело до тога да га данас тренирају углавном "секаперсе" :/ Што је јако тужно.Црни појасеви се деле као сладоледи, али без обзира на то и даље имамо најбоље шотокан каратисе у свету

ja mrzim Shotokan kao sport, takmichio sam se i uglavnom bio diskfalifikovan ako bi nekog malo jace udario u stomak, ja volim Shotokan karate kao borilachku vestinu a ne kao sport. Jer to je pre svega borilachka vestina. I u pravu si Ikacha, crni pojasevi se sad dele svakom, to je i unistilo karate. i ja bi rekao da je Shotokan karate itekako za ulicu... ali ne i sporcki karate.

OK je Shotokan kao sport... Problem su ljudi koji odlucuju o tome ko je "bolji" (tu najvise mislim na sudije (cast izuzetcima), ali i na one druge, u vrhu sportskih organizacija)... Ja sam se samo dva puta takmicila na oficijelnim takmicenjima i oba puta sam izgubila, zbog pristrasnosti sudije. mislim, ti kazes da su te diskvalifikovali zbog udarca u stomak. e ja sam na oba takmicenja popila udarac u glavu (na prvom je to bio kizame, a na drugom mavasi), ali moja protivnica (ni jednom) nije bila diskvalifikovana, cak nije ni dobila kazneni poen.... zato sam ja prestala da se takmicim, idem samo na klupska takmicenja, gde znam da nema namestanja

Pa da ta nepravda je na svakom takmicenju, ali i glupo je to sto svi sad na trenzima forsiraju da se trenira sport a ne borilacka vestina. A za taj mavasi u glavu... dobro da si izdrazala na nogama , da si pala mozda bi je i diskvalifikovali. Doduse ne znam u kom klubu treniras i gde, mozda se kod tebe jos uvek trenira na tradicionalan nacin, sto bi jako voleo da cujem da negde ima

meh, ne moze mene tako lako da obori neko... doduse, malo mi se vrtelo u glavi, tako da su svi moji udarci (a nije ih bilo mnogo xD) bili vrljavo odradjeni... A da padnem namerno, to nisam htela, jer uvek igram na fer plej...
Trenutno treniram u dva kluba, jedan je sportski, drugi tradicionalan (Buducnost i Japan, iz beograda)

il te je tesko oboriti ili je lose ta udarila mavasi, nesto jeste salim se malo, ne zameri. Dva kluba odjednom? svaka chast kako postizes to? moje postovanje.

paaaaa, ne idem redovno u ovaj tradicionalni xD tu sam pocela, jer moj brat trenira, mada razmisljam za stalno da se prebacim

hehehe, zabusavas a? ja pi ti savetovao da se odlucis za jedan

problem je sto ne mogu, u jednom sam 8-9 godina (i zao mi je da ga napustim), a ovaj drugi mi je malo bolji, tako da ne znam sta da radim (jos uvek)........

ou, to jeste zeznuto, ne znam sta da ti kazem, da sam ja na tvom mestu, otisao bi tamo gde bi mogo vise da napredujem

ne znam... videcu, jos malo da razmislim, pa cu valjda odluciti do kraja godine sta cu i kako

Ја се слажем са Милета
Ако би да напредујш..иди у тај други клуб : )

Do kraja godine... dug je to period, bolje to saseci u startu i odluci

Saska, nemas ti sta da se primisljas, to je zavrsena prica.
Mileta dobro rezonuje, problem sportskog karatea je sto se sve bazira na takmicarskom rezultatu, treniras ILI kate ILI borbe, i tu se karate kao vestina gubi. Neki vezbaju po 10 godina i znaju isto toliko tehnika.
Ali i savezi za tradicionalni karate organizuju takmicenja jer je to ipak dobar nacin da proveris trenutnu spremnost i odmeris se sa drugima. Dodji kod nas na takmicenje, neces dobiti diskvalifikaciju za udarac u stomak to je sigurno.

Слажем се..боље традиционални него спортски...додуше ко шта воли..

Vukela Kaminari wrote:

Saska, nemas ti sta da se primisljas, to je zavrsena prica.

a znam, ali ipak mi je zao da ostavim drustvo i sve (mislim, vidjam se ja sa njima i van treninga, ali ipak nije to to)..... i meni se vise svidja tradicionalni, ali ipak 8 godina treniram sportski....

Tako je Vukela, to sam hteo da kazem. Hvala. Ako je tradicionalni TRADICIONALNI onda , da sam na tvom mestu bi otisao tamo

Икача wrote:

Слажем се..боље традиционални него спортски...додуше ко шта воли..

Pa da, recimo ja ne sparingujem sa rukavicama sto praksiraju na takmicenjima. Ali zato vezbam sa tegovima od 2kg po ruci.
Saska, ma tradicionalni i ne glupiraj se

I ja kažem tradicionalni a možeš povremeno da svratiš kod drugara na trening, mislim da ne bi trebalo bilo ko da ti pravi probleme zbog toga

ma znam, odlucila sam jos pre jedno nedelju dana da prelazim, jer realno, i meni vise odgovara tradicionalni, a i drugarice iz drugog kluba su me podrzale

Cira wrote:

OK je Shotokan kao sport... Problem su ljudi koji odlucuju o tome ko je "bolji" (tu najvise mislim na sudije (cast izuzetcima), ali i na one druge, u vrhu sportskih organizacija)... Ja sam se samo dva puta takmicila na oficijelnim takmicenjima i oba puta sam izgubila, zbog pristrasnosti sudije. mislim, ti kazes da su te diskvalifikovali zbog udarca u stomak. e ja sam na oba takmicenja popila udarac u glavu (na prvom je to bio kizame, a na drugom mavasi), ali moja protivnica (ni jednom) nije bila diskvalifikovana, cak nije ni dobila kazneni poen.... zato sam ja prestala da se takmicim, idem samo na klupska takmicenja, gde znam da nema namestanja

Pa ti nemoj da ih zabadash jako ^^

jbg, slaba mi je kontrola... kad udaram, udaram jako

Treniram Šotokan Karate oko 8 godina, i jako sam zadovoljan njime, treniram u Zrenjaninu u Karate klubu ''AS''. Do sad sam išao na takmičenja isključivo u katama ( formama ), i imam dosta uspeha. Najveći uspeh mi je 2 zlata ( kata pojedinačno, kata ekipno ) na otvorenom prvnestvu države. Na treninzima vežbam borbe, i već sam oformio neki svoj ''stil'' kombinovanja udaraca i tehnika, ali pre svega blokova. Trenutno sam više posvećen borbama, iako uglavnom ne radim sparing, već čiste udarce, i povezivanja više osnovnih udaraca i blokova. Znači, recimo, radim sa patrnerom, on 50 puta uradi full kontakt oj zuki - djako zuki, pa ja itd. na taj fazon, odnosno pošto imam dobru tehniku, više radim izdržavanje jakih udaraca. Mnogi kažu kako karate nije upotrebljiv u ''stvarnom životu'', ili ti uličnoj tuči. To mogu da izjave samo neznalice, oni koji nisu nikako, ili jako malo upoznati sa karateom. Baš sam sinoć na jednom forumu čitao, neko je napisao nešto tipa ''Karate je lep za oko, ali je beskoristan u uličnoj tuči''. Dotični je verovatno to napisao baziran na katama. Znači ne znalica. Kate se ( bar po meni ) ne koriste u ''uličnim tučama'', već pokreti iz njih, a same kate služe za koncentraciju, i izmedju ostalog oslobadjanje čakre, odnosno unutrašnje energije. Jedino što mi se ne svidja je to, da u nekoj manjoj tuči, kao što je tuča u razredu, problem da se ne može upotrebiti svo znanje karatea, jer mislim da kada bih 8 godina rada i truda upotrebio na nekom, da bih ga teško povredio, što je protiv filiozofije borilačkih veština.

Ronin wrote:

Jedino što mi se ne svidja je to, da u nekoj manjoj tuči, kao što je tuča u razredu, problem da se ne može upotrebiti svo znanje karatea, jer mislim da kada bih 8 godina rada i truda upotrebio na nekom, da bih ga teško povredio, što je protiv filiozofije borilačkih veština.

kad si uvucen u tucu u razredu, treba da se boris tako da protivnika odvratis od daljeg fajta... znaci u pocetku pokusaj da ga ne povredis (mnogo), ali ako to ne deluje, pocistiga par puta trebalo bi da odustane... mada ako ni to ne deluje, jbg, sam je trazio ozbiljnije povrede

valjda sam dobro objasnila ono sto sam htela da kazem xD