Sumo rvanje

Sumo rvanje se prvi put spominje u jednom zapisu iz 712. godine, koji opisuje kako je vlasništvo nad japanskim ostrvima odlučeno između bogova Takemikazuchi i Takeminakata u rvačkoj borbi. Ninšoke (hronike Japana u pojedinačnim zapisima) iz 720 godine datira prvu borbu između smrtnika u godini 23 p. n. e. Jedan čovek po imenu Sukune je na poziv cara Suinina u rvačkoj borbi porazio i ubio siledžiju Kehaua i tako postao otac sumo rvanja.U stvarnosti su mnoge borbe čak i u srednjevekovnom Japanu tek završavale sa smrću jednog od učesnika.


Japanski srednji vek (1185-1603)

Nestankom carske centralističke vlasti ceremorijalni dvorski sumo gubi na važnosti, a u ratničko doba Kamakura nekada ceremorijalno rvanje postaje deo ratničkog treninga pod šogunatom. Od samuraja se je očekivalo da se usavršavaju u ovoj veštini (počeci џијуџицу ?). Ali sumo je s vremenom prestao da bude isključivo vojnička veština/tajna, i postao je zabava za mase a sponzori su obično bili dajmijo (kao kod nas vojvoda ili župan). Sumo rvači ,pobednici koji su su se borili za naklonjenost nekog velikaša su bogato nagrađivani i čak podizani u status samuraja.

Veliki ljubitelj i mecena sumo rvanja Oda Nabunaga je u februaru 1578. organizovao sumo takmičenje na kome je učestvovalo čak 1.500 sumo rvača. Da borci ne bi smetali jedni drugima izumeli su okrugle ringove. Sumatori (Dohuo) je bio rođen i razvijao se do 18. stoleća u današnju formu.


Edo period (1603-1867)

Pošto je je sumo u ovo doba postao masovna ulična tučnjava i smetnja u svakodnevnom životu, posebno u Eduu (današnji Tokijo), bio je na kratko zabranjen. Godine 1684. je opet dozvoljen ali samo na posedima manastira kako je to običaj bio u Kjotu i Osaki. U ovom periodu je razvijena i jedinstvena sumo organizacija koja se je sastojala isključivo iz profesionalnih boraca. Ali pošto je 1868. ukinut feudalni sistem, sumo veština je izgubila svoje najvažnije sponzore i zbog "pozapadnjavanja" zemlje je sumo postao nešto nazadno, nešto čega se trebalo stideti... Uz sve te nedaće i sumo savez se raspao na više međusobno posvađanih frakcija ... Prava je sreća da je car Meiđi 1884. godine organizovao veliki sumo turnir, ubrzo posle toga je sumo povratio svoj stari ugled i popularnost, ali tome je najverovatnije pomogao novonastali nacionalizam usled uspešnih vojnih kampanja protiv Koreje i Kine.

Za razliku od ostalih azijskih sportova u sumo rvanju se rangovi stiču i gube svaka dva do tri meseca ukoliko rvač ne pokaže da je zadržao svoju formu, za razliku od npr. karate-a u kojem se zvanja/rangovi stiču na jedinstvenim polaganjima i koja se retko kada oduzimaju, pa čak i ako se borac mizarno predstavi na turniru.