Taekwondoe

Tekvondo je korejska borilačka veština nastala 40-ih godina dvadesetog veka spajanjem različitih veština koje su se vežbale u to vreme. Njezino ime dolazi iz reči Tae (태, hanja 跆), što znači udariti nogom, Kwon (권, hanja 拳), što znači udariti rukom i Do (도, hanja 道), što znači put. Tekvondo je udaračka veština koju odlikuju atraktivne nožne tehnike i brzina. Danas se tekvondo smatra jednom od najpopularnijih borilačkih veština i sportova, a broj vežbača u svetu se procenjuje na više od 100 miliona.


Istorija

Istorija borilačkih veština u Koreji je vrlo duga. Najstariji dokazi su kipovi i slike pronađeni u grobnici dinastije Muyong Chong (oko 3. veka p. n. e.) koje prikazuju ratnike u borbenim pozama. U to doba, Koreja je bila podeljena na tri kraljevstva: Sila, Kogurjo i Pekče. Sva tri kraljevstva su imala jake vojske (u Kogurju zvanih "Sonbae", u Sili "huarang") koje su izučavale veštinu nenaoružane borbe. U to vreme, veština se zvala huarang-do ili subak.

Subak se razvio u veštinu taekkyon, koja se često koristila na vojnim demonstracijama, i na turnirima na kojima su se ratnici mogli dokazati u međusobnom nadmetanju. To posebno dolazi do izražaja za vreme dinastije Koryo (918. - 1392. n.e.), koja ujedinjuje tri kraljevstva, i kada se takmičenja u taekkyonu koriste u svrhu pronalaženja talentovanih novih vojnika ili čak imenovanju vojnika u oficire. Kroz vekove, taekkyon razvija mnogo specifičnih nožnih tehnika. Za vreme dinastije Joseon, konfučijanstvo zamenjuje budizam kao službena religija, i društvo postaje manje fokusirano na ratovanje i viši društveni slojevi počinju se više baviti poezijom i muzikom. Shodno tome, taekkyon postaje zanimacija nižih društvenih slojeva i preživljava kao narodna igra sve do početka 20. veka.

Za vreme japanske okupacije Koreje, sve borilačke veštine su strogo zabranjene i taekkyon praktično izumire. Mnogo Korejanaca putuje u Japan na studije i tamo se upoznaje s karateom. Po završetku Drugog svetskog rata i japanske okupacije, vraćaju se u Koreju i otvaraju škole borilačkih veština.

Neke od poznatih škola iz ovog razdoblja su Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Škole nisu bile povezane, a veština koju su podučavali (uglavnom varijacije okinavanskog karatea) se nazivala raznim imenima: kong soo do, tang soo do, tae soo do itd. Kroz uticaj taekkyona, veština poprima mnoge specifične nožne tehnike, ali se još uvek podučava pod različitim imenima, s različitim formama, zvanjima koja nisu ujednačena itd.

Među vlasnicima škola se ubrzo javlja želja za ujedinjenjem njihovih stilova u jedinstvenu korejsku borilačku veštinu. Nova veština se isprva naziva tae soo do, ali ubrzo menja ime u tekvondo i počinje process ujedinjenja. 1961. je osnovan Korea Taekwondo Union kao prva udružena organizacija, koja 1965. menja ime u Korea Taekwondo Association, naziv koji nosi i danas.


Svetske organizacije

Pored nastojanja prve generacije majstora tekvondoa koji su probali ujediniti tekvondo u jednu standardizovanu borilačku veštinu, to im nije u potpunosti uspelo. Glavni razdor u tekvondou je podela na kukki-tekvondo (međunarodno predstavljen kroz VTF) i ITF tekvondo.

Osim u formama i pravilima sportske borbe, dva stila tekvondoa se razlikuju i po nazivu, te osnovnim tehnikama. Kukki-tekvondo se trenira u Južnoj Koreji, dok je u Severnoj Koreji prisutan samo ITF tekvondo.

Kukki-tekvondo je nastao kroz napore korejske organizacije za tekvondo (KTA) da ujedini različite korejske borilačke veštine. Kukkiwon je stvoren 1972. godine, kao organizacija koja se brine o tehničkom delu tekvondoa i njegovom standardizacijom. Svetska vrhovna organizacija VTF nastaje godinu kasnije, 1973., i danas je KTA samo jedna od članica VTF-a. Treba napomenuti da se VTF isključivo bavi organizacijom turnira i da se ne bavi izdavanjem pojaseva ili razvojem forma, za što je zadužen Kukkiwon. Za učestvovanje na VTF turnirima i olimpijskim igrama potrebno je imati službenu potvrdu o zvanju, izdanu od Kukkiwona.

ITF je nešto starija organizacija, koju je osnovao general Choi Hong Hi 1966., nakon što je odlučio odvojiti se od procesa ujedinjenja tekvondoa i napustio Korea Taekwondo Association kako bi osnovao svoj stil. ITF sam izdaje potvrde o zvanjima i organizuje međunarodne turnire. Posle smrti generala Choia, ITF se deli na tri organizacije, severnokorejski ITF koji vodi njegov sin, bečki ITF i montrealski ITF. Sve tri organizacije tvrde za sebe da su prave naslednice Choieva ITF-a. U ovom trenutku je budućnost ITF-a je pod znakom pitanja.

Otkako je tekvondo borba po VTF pravilima postala olimpijska disciplina, kukki-tekvondo je prilično ojačao jer su mnogi borci prešli na kukki-tekvondo kako bi imali pravo nastupa na olimpijskim igrama. To je jedan od razloga zašto je kukki-tekvondo danas daleko najpopularniji stil tekvondoa. Zadnja želja generala Choia, konačno ujedinjenje tekvondoa, mogla bi se ostvariti jer BTF i severnokorejski ITF trenutno vode razgovore o ujedinjenju i izjednačavanju tehničkih razlika.

Osim ove dve velike organizacije, postoje i mnoge druge, kao ITA, TAGB, ATA itd., ali nijedna od njih nema međunarodni značaj.


Tekvondo u Srbiji

U Srbiji se tekvondo vežba od 1983. godine. Tekvondo savez Srbije osnovan je 1985. godine, prvi predsednik je bio Dragan Petrović, a generalni sekretar dr Boris Krivokapić.

Danas se savez zove Tekvondo asociacija Srbije, njen predsednik je Dalibor Vidaković, a generalni sekretar Zoran Ćendić.

Najuspešniji srpski tekvondo klubovi su beogradski "Galeb", "Crvena zvezda", "Azija" i "Beograd", vršački "Eurošped", šabački "Letnjikovac" i "Viner Čivi",Pančevački "Tigar" i dr. Najveće uspehe na međunarodnoj sceni ostvarili su Zoran Krajčinović iz "Galeba" (prvak Evrope i treći na svetu) kod muškaraca i Tanja Grubor iz "Beograda" (druga u Evropi).


Zvanja

Budući da ni dan danas ne postoji potpuno ujedinjenje tekvondoa pod jednom glavnom organizacijom, zvanja dobijana od jedne organizacije obično nisu prihvaćena u drugim organizacijama. Ipak, većina tekvondo sportista poseduje sertifikat od Kukkiwon-a ili ITF-a.

Tekvondo zvanja se dele na deset učeničkih zvanja (keup) i deset majstorskih zvanja (dan). Novi polaznici kreću od desetog zvanja keup (beli pojas), sve do majstorskih zvanja dan (crni pojas). Tačne boje pojaseva zavise o školi i federaciji, ali većina škola se drži sledećeg sistema:
10. i 9. keup: Beli pojas
8. i 7. keup: Žuti i žuti viši pojas
6. i 5. keup: Zeleni i zeleni viši pojas
4. i 3. keup: Plavi i plavi viši pojas
2. i 1. keup: Crveni i crveni viši pojas
1. dan i viši: Crni pojas

Većina škola takođe koristi pruge na kraju pojasa da označi međustepene. Tako zeleni pojas označava 6. keup, dok zeleni pojas s plavom prugom označava 5. keup, ili "viši zeleni pojas".

Takmičenja u tekvondou su obično grupisana po zvanjima, tako da se polaznici bore s protivnicima sličnih mogućnosti.


Tehnike

Tekvondo se deli na pet sastavnih delova:
Osnove (Kibon)
Forme (Poomsae)
Samoodbrana (Hosinsul)
Lomljenje (Kyokpa)
Borba (Kyorugi)

Većina klubova se danas specijalizuje za takkmičarski deo tekvondoa (borbeni trening i vježbanje forma), no svi su delovi tekvondoa važni za postizanje majstorskih zvanja.


Osnove

Na samom početku, trening tekvondoa je naličio karateu i sastojao se od vežbanja tradicionalnih stavova, blokova i udaraca. Danas se tradicionalnim tehnikama ne posvećuje mnogo vremena i u većini škola su ih zamenile vežbe na vreći i s fokusarima.

Osnove tekvondoa dele se na
stavove (npr. jahaći stav - juchun seogi, prednji stav - ap kubi ili zadnji stav - dwit kubi),
blokade (npr. gornja blokada - olgul makki ili donja blokada - arae makki),
udarce rukom (npr. udarac šakom - jumok jirugi ili udarac spoljnom ivicom dlana - sonnal chigi), te
udarce nogom (npr. kružni udarac - dollyo chagi ili bočni udarac - yop chagi).

Cilj učenja osnova je razvijanje pravilne tehnike, korišćenje celog tela, i očuvanje tradicije tekvondoa.


Forme

Forma je borba protiv zamišljenog protivnika,koja se sastoji od 16-30 pokreta.Pokreti se sastoje od određenih udaraca i blokada rukom i nogom. Učenje formi je pravi temelj svake borilačke veštine pa tako i tekvondoa.Forme pomažu u usavršavanju kretanja i tehnike.Forme se još nazivaju poomse ili hjong.

Forme su koreografisane borbe protiv zamišljenog napadača koje vežbač izvodi sam s ciljem razvijanja ravnoteže i usavršavanja osnovnih tehnika. Većina tekvondo sportista danas vežba forme Kukkiwon ili forme ITF (ili kombinaciju).

Kukki-tekvondo sadrži osam učeničkih formi za niže pojaseve (taeguek poomsae) i devet majstorskih formi za crne pojaseve (yudanja poomsae). Neki klubovi još podučavaju forme palgwae, koje su razvijene u isto vreme kad i majstorske forme, ali velika većina klubova koristi novije i modernije forme taeguek.

ITF sadrži 24 forme, po jednu za svaki sat u danu, a razradio ih je general Choi, Hong Hi, osnivač veštine ITF Tekvon-do. Ove su forme starije od forma kukkiwon i još uvijek su vrlo popularne i izvan ITF-a.

Iako velika većina koristi forme kukkiwon ili ITF, neke manje federacije koriste vlastite, interne forme, ili još uvek koriste forme karatea koje su se koristile u samim začecima tekvondoa.

Izvođenje forma je danas međunarodni sport, i većina zemalja ima tehničke reprezentacije koje se takmiče u izvođenju forma.


Samoodbrana

Dok se sportska borba temelji na takmičenju s pravilima, tehnike samoodbrane se koriste u situacijama kada ne postoji dovoljna distanca ili su standardne tehnike tekvondoa (udarci rukama i nogama) nepraktične: napad oružjem, napadi s leđa te situacije kad napadač ima kontrolu kroz gušenje ili držanje žrtve.

Samoodbrana se sastoji od udaraca rukama, nogama, laktovima, kolenima, zahvata i poluga na rukama i nogama, gušenja, bacanja, itd. Za razliku od ostalih delova tekvondoa, samoodbrana nije standardizirana i ovisi o instruktoru.


Lomljenje

Demonstracije lomljenja su provera snage i preciznosti. Točno plasiranim udarcima, vježbač nastoji slomiti predmete poput dasaka, crepova, cigla ili bejzbol palica. Demonstracije lomljenja se uglavnom izvode kao deo prezentacija tekvondoa i prilikom polaganja za više pojaseve.


Borba

Zadnji i po mnogima najvažniji dio taekvondoa je borba. Ovu kategoriju grubo možemo podeliti na dogovorenu borbu (borba na jedan, dva ili tri koraka, te borbene vežbe sa ili bez štitnika i slobodnu borbu (sa ili bez štitnika). U borbama tekvondoa koriste se ručne i nožne udaračke tehnike, ali ne i hosinsul bacanja, čišćenja ili gušenja.

Najpopularniji aspekt tekvondoa je sigurno slobodna borba. U slučaju olimpijske borbe po VTF pravilima, radi se o borbi po pravilima ful-kontakta, sa štitnicima i o međunarodnom sportu koji je predstavljen na olimpijskim igrama. Međunarodna federacija tekvondoa (ITF) ima svoja pravila, s kontrolisanim kontaktom, bez štitnika, ali i s većim brojem dozvoljenih tehnika.


Olimpijski tekvondo

Tekvondo se prvi put pojavljuje kao demonstracionii sport na olimpijskim igrama u Seulu 1988., te ponovo u Barseloni 1992. Od Sidnej 2000., tekvondo je standardni deo olimpijskih igara. Olimpijsko takmičenje odnosi se samo na borbu po pravilima VTF-a.

Na olimpijskim igrama učestviju i ženski i muški takmičari.

Ženske kategorije:
do 48 kg
do 55 kg
do 63 kg
do 72 kg

Muškr kategorije:
do 55 kg
do 60 kg
do 66 kg
do 74 kg
do 84 kg
do 96 kg
do 120 kg


Pravila

Borba po pravilima VTF-a sastoji se od 3 runde od 2 minute, po pravilima full contacta. Borba se završava nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova na kraju meča. U slučaju nerešenog rezultata, održava se dodatna runda po principu zlatnog boda. Ako je rezultat na kraju dodatne runde još uvek izjednačen, sudija određuje pobednika odlukom o superiornosti.

Dozvoljene tehnike su udarci šakom u telo, te udarci nogama iznad pojasa. Udarac u telo vrijedi jedan bod, udarac u glavu dva boda.

Za nedozvoljene radnje dobiva se opomena (kyonggo), dve opomene predstavljaju negativan bod (gamjeom). U slučaju težih prekršaja, sudija može automatski dodijeliti negativan bod. Četiri negativna boda donose diskvalifikaciju.


Oprema

VTF propisuje sledeću zaštitnu opremu prilikom sportske borbe:
Štitnik za telo (hogu)
Štitnik za glavu
Štitnike za podlaktice i potkoljenice
Štitnik za prepone
Štitnik za zube

S ciljem povećanja sigurnosti takmičara uvedeni su kao obavezna oprema štitnici za ris i rukavice za šake.