Kung Fu

Kung fu (kin. 功夫, gong fu, nešto kroz teški/strpljivi posao dostignuto) označava kineske borilačke veštine.

Ustvari, kung fu je na zapadu pogrešno preuzeti pojam za kineske borilačke veštine. U Kini kung fu odnosno gong fu nije pojam specijalno za borilačke veštine, nego za svaku veštinu dobijenu uz veliki i odlučni napor. Tradicionalni kineski naziv za borilačke veštine jeste vušu (kin. borbena ili borilačka veština). Kung fu zapravo predstavlja svaku moguću tehniku koja se može iskoristiti u borbi,pa je zato pravilnije reći da se pod kung fuom podrazumevaju borilačke tehnike uopšteno.

U šezdesetim i sedamtesetim godinama 20. veka pojam kung fu se populizovao od Brus Lia i hongkongskih kung fu-filmova (eastern), te se danas međuvremenom koristi i u samoj Kini za razlikovanje borilačke veštine od borilačkog sporta.

Značenje u kineskoj filozofiji

Kung fu se sastavlja od slova gong 功 koje označava dostignuće ili tekovinu, i fu 夫 koje stoji za čoveka. Od ovih slova sastavljeni pojam ima u kineskoj filozofiji jednu duboku interpretaciju.
Kung fu je čovekova namera, da se kroz stalni trud usavršava. Bilo šta da radimo, kroz naša dela se uvek pokazuje naše unutrašnje stanje. Ako usavršavamo naša dela, usavršavamo i same sebe.
- Taiša Abelar

U tom smislu kung fu jeste rad na sebi, na svojoj ličnosti, tj. kroz konzekventnu odanost jednoj veštini. Ovde je pojam srodan sa do (put) u japanskim tradicionalnim veštinama. Pored doslovnog značaja koji ima pojam, do izražaja dolazi i filozofija tao i njegova spiritualna dimenzija i uticaj.