Kapoera

Kapoera (port. Capoeira) je borilačka veština, nastala među afričkim robovima u kolonijalnom Brazilu. Opasne borbene tehnike su kamuflirane u lep, moćan akrobatski ples, podržan tipičnom kapuera muzikom i pesmama koje određuju tempo igre, od bezopasnih razmena tehnika do opasnih, snažnih udaraca.

Kapuera je bila zabranjena u Brazilu, i tokom vremena postojala je stalna borba da se ta zabrana održi, kao i da se održi kontrola nad siromašnima i kriminalcima koji su je najviše praktikovali. Za njih kapuera nije bila samo igra, već i način samoodbrane i preživljavanja. Sve do 1937. kapuera je bila zabranjena u Brazilu. Od tada, kapuera se brzo širila i danas je praktikuje hiljade ljudi svih godišta i oba pola. Za neke ona je hobi, za druge ona je stil života.

Kapueru možete sresti širom Brazila, ali je danas sve više ljudi u ostatku sveta privučeno ovoj veštini zahvaljujući njenoj vitalnosti, ritmu i magiji.

Tokom 16. veka, priobalni Brazil je, kao Portugalska kolonija, postao daleko najveći proizvođač šećera i ostalih sirovina u zapadnom svetu. Takva potreba za robovima je naterala Portugal da iz već porobljene i trgovinski razrađene zapadne Afrike, započne i njihov transport u južnu Ameriku. Od ukupnog broja porobljenih crnaca koji su transportovani u Novi Svet, Brazil je bio procentualno najveći uvoznik robova sa preko 40%. Ne zna se koliko je tačno afričkih crnaca bilo deportovano u Brazil, ali uoči ukidanja ropstva 1888. godine, u Brazilu je bilo oko 3 miliona crnaca a ukupan broj stanovništva tada je dostigao 5 miliona ljudi. Trgovina robovima je obavljana direktno sa Afrikom a ne preko posrednika (kao što je bio slučaj u severnoj Americi), tako sa su postojale čvrste veze između najvećih brazilskih luka (Salvador, Resife, Rio de Žaneiro) i luka na Robovskoj obali (Vidah, Lagos, zapadna Afrika). Naseljavanje robova je krenulo sa severoistoka države (Baija) ali se ubrzo raširilo i severnije (Maranjan, Pernambuko) i južnije (Rio de Žaneiro, Minas-Žerais) od Baije. Crnci robovi koji su se našli u Brazilu pripadali su sledećim narodima: Joruba (koji su se u Brazilu zvali Nago), Eve (Džedže), Ašanti, Fanti (Akan), Dahomejci i grupi naroda koji su pripadali islamskoj religiji: Tapa, Hausa, Mandingo, Fulbe. Deportovani su i narodi i iz južnoafričkog područja naseljeni narodima Bantu, uglavnom iz Angole, Mozambika i Konga. Mada su se crnci Brazila mešali terirorijalno i sa belcima i jedni sa drugima, bili su naseljeni u znatnoj meri prema etničkim grupama. Da bi sprečili ujedinjenje različitih etničkih grupa i njihove pobune, robovlasnici su podsticali razvijanje elemenata plemenskih kultura koje su ih razdvajale. Tako se dešavalo da su se određene grupe borile protiv robovlasnika ali i protiv ostalih crnačkih paganskih grupa.

Bez obzira na to, u takvoj situaciji mešanje različitih kultura je bilo neizbežno, što je i bio uzrok stvaranju mnogih kulturnih tvorevina, između ostalog i kapuere.

Postoji mnogo teza koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje gde je i kako nastala kapoera: neki oblik kapoere je već postojao u Africi ali je u Brazilu poprimio sadašnju formu i naziv; kapoera je nastala mešanjem afričkih naroda i njihovih kultura u ruralnim delovima Brazila (Salvador, Rio de Žaneiro)... Za svaku od ovih teza ima mnogo argumenata ali se o njima i danas vode polemike.

Kapuera je brazilska, i tokom vremena se menjala, toliko je sigurno. Nastala je kao vid otpora porobljivačima, kroz koji se provlači mnogo toga istovremeno. Tako su robovi mogli da vežbaju i borbene tehnike, i da pomoću muzike i pesama prenose tradiciju, istoriju, slave velike vođe ustanaka, a da to u očima gazda izgleda bezopasno. Ipak, na mnogim imanjima, od 1814. godine, kapuera i ostali oblici Afričke kulture su bili zabranjeni.

Posle oslobođenja, crnci u Brazilu su postajali punopravni građani. 1798. godine od popisanih 1.988.000 crnaca 406.000 je bilo slobodno. Dvadeset godina kasnije, 1818. godine broj slobodnih crnaca je bio 585.000, što je stvaralo uslove za potpuno ukidanje ropstva, što se i desilo 1888. godine. Od tog trenutka, slobodni ljudi su krenuli da naseljavaju veće gradove u potrazi za poslom. Kako posla nije bilo dovoljno za sve, mnogi od bivših robova su osnivali ili su se priključivali kriminalnim bandama. Nastavili su da se bave kapoerom, koja je sada postala povezana sa kriminalom i aktivnostima koje su bile usmerene protiv vladajuće klase. Kao rezultat toga, kapoera je bila zabranjena zakonom (1892), i onima kojima koji su je praktikovali bile su izricane velike kazne. Igre kapoere su često održavane na mestima odakle je lako pobeći, a postojao je i poseban ritam (kavalarija) koji se svirao u slučaju da dolazi policija. Da bi se što lakše sakrili od zakona, kapueristi su često imali i po nekoliko različitih nadimaka, kojim bi sakrivali svoje stvarne identitete. Taj običaj je ostao i danas. Skoro svaki kapuerista ima svoj nadimak (apelido). Taj nadimak se najćešće dobija od strane starijih kapuerista i majstora a obično predstavlja neku fizičku karakteristiku osobe koja ga nosi, stil igranja ili pak karakternu osobinu.

Kapoera je priznata kao nacionalni sport 1937. godine, kada je u Salvadoru, majstor Bimba (Manoel dos Reis Machado) otvorio prvu školu koja je registrovana pred zakonom. Škola se zvala Centro de Cultura Fisica Regional (Regionalni centar fizičke kulture). Sistematizovano učenje majstora Bimbe koje je nazvano Capoeira Regional, je izvršilo veliki uticaj na svet kapuere.

1942. godine majstor Paštinja (Vicente Ferreira Pastinha - mestre Pastinha), je otvorio prvu kapoera Angola školu. Zajedno, ova dva majstora se smatraju očevima moderne kapuere: Capoeira Regional i Capoeira Angola.

Osnovno načelo kapoere je - protivnika ne treba povrediti, nego pobediti. Cilj kapoeriste nije da protivnika povredi. On svoj udarac karikira ne završavajući ga i na taj način u hodi (krugu) demonstrira svoju nadmoć. Napadi u Kapoeri su uglavnom udarci nogom, čišćenja i udarci glavom. Kako se u Africi veruje, ruke služe za kreativnost a noge za destrukciju. U kapueri postoje i udarci rukom ali se retko viđaju (galupante, telefono...)

Mnogi smatraju da je zbog bezkontaktnog karaktera kapuera neefikasna.

Ja treniram, i mnoooogo je efikasna...

hehe ja sam oduvek htela da probam, ali ne zelim da napustam karate, a mnogo mi je skupo da treniram dva sporta odjednom

KOLIKO SAM CUO OVO JE JEDAN NAPORAN SPORT

Па имаш две врсте капоере.И ни једна није спорт...
Морате да разликујете Борилаче спортове(Пример Рвање) и борилачке вештине(Пример Wing Chun)..
У борилачким спортовима обориш, удариш, идт. противника и добијаш поен.И тако се и тренираш..Међутим у правој(реалној борби, пример улица) ти када некога обориш не добијаш поен..добијаш он устаје и вади нош(рецимо)
И постоје правила..тако да ниси навикао да удараш у виталне делове тела..

Док борилачке вештине форсирају нападе на виталне делове тела..и не тренирају се...Скакућем...ударам га повлачим се, добио сам поенд..сад ћу опет тако...већ се тренирају "газим" га док не буде у могућности да устане.. : )

Капоера...Бразилска вештина пореклом из африке...корене су донели афрички робови..
Имитира покрете мајмуна...Пошто знамо из историје да је Бразил био Португалска колонија...ствари су ишле овако...Португал у тој ситуацији није био у доброј позицији...тада је Папина реч била последња...Шпанија је била у добрим (тада најбољим) односима са Папом...Португал у јако лошим...Зато су Шпанци добили све, а Португал само Бразил...дакле Португал је имао спољних проблема...последње што им је требало су унутрашњи...Људи који хоће да дигну устанак чекају да окупатор буде слаб...То су португалци знал...и забранили су тренирање капоере...пошто су мислили да побуњеници то тренирају...И онда су се капоеристи досетили и рекли, не то није борилака вештина то је плес...Данас имамо две школе капоере, једна која форсира плес више од борилачке вештине и друга која форсира борилачку вештину...Не знам...али мислим да је популарнија ова која форсира плес, јер лепше изгледа због акробација...Саствани део Сензале капоера школе је и Самба...Не знам да ли они више форсирају плес или не, могуће је и да су они нешто између : )

Што се тиче ефикасности...то је релативно...
Јако је добра што се тиче тела...лепо се изграде мушкарци...стечесе стабилност..кондиција...науче се акробације

Али што се тиче самоодбране...не верујем да је нешто много ефикасна...вероватно јесте против неког ко нема искуства се борилачким вештинама...Или је ефикасна на пољу
Замисли ситуацију у којој капоеристу нападају у уском простору

Јадан..

По мени једна од већих мана капоере су кружни ударци ногама, високи ударци ногама...широка дистанца, мда то све чини капоеро

O tome koliko je efikasna moze posluziti sledeci video
https://www.youtube.com/watch?v=OA7zQBcKJrU

ahahaha strasno xD
svejedno, meni se kapoera svidja zbog tog plesa i akrobatike...

Privlacno izgleda, ali skroz neprakticno

Тај видео је из филма..Never Back Down..само што је снимао неко иза сцене аматерском камером : )

ahaaaa.... vidim ja, nesto mi poznato, gledala sam taj film... samo mi bilo cudno to sto je ocigledno amaterski snimak, a ne isecak iz filma....

Па да, неко је снимао у бекстејџу

Икача wrote:

Замисли ситуацију у којој капоеристу нападају у уском простору
Јадан..
По мени једна од већих мана капоере су кружни ударци ногама, високи ударци ногама...широка дистанца, мда то све чини капоеро

Nisu svi udarci visoki...
I to shto si rekao za istoriju kapuere...ccc...
Postoji vishe vrsta kapuere, a ne samo 2, i svaka ima svoje ime....
Икача previshe se pravish pametan, a tome koliko je efikasna videli bi ste da je terenirate...

Па добро али има 2идеје, плес и вештина...све у свему и да нема само високих удараца.."идеја" борбе се заснива да високим ударцима далекој дистанци, итд.
Не правим се паметан, само исказујем своје мишљене

Masha Ford wrote:

Икача wrote:

Замисли ситуацију у којој капоеристу нападају у уском простору
Јадан..
По мени једна од већих мана капоере су кружни ударци ногама, високи ударци ногама...широка дистанца, мда то све чини капоеро

Nisu svi udarci visoki...
I to shto si rekao za istoriju kapuere...ccc...
Postoji vishe vrsta kapuere, a ne samo 2, i svaka ima svoje ime....
Икача previshe se pravish pametan, a tome koliko je efikasna videli bi ste da je terenirate...

Mogao bih da dodjem da vidim par treninga, i da malo sparingujemo pa da vidim koliko je efikasna ^^